Bez strategije nema evropskog novca za osobe sa invaliditetom
Međunarodni dan ove populacije obeležen skupom na Trgu Nikole Pašića i spiskom problema koji je predat gradskim vlastima za zahtevom da budu rešeni
Jedno od pitanja je i ko će plaćati pedagoške i lične asistente
Nedostatak gradske strategije za rešavanje problema osoba sa invaliditetom, neuređen sistem raspodele novca iz prestoničkog budžeta i nedostupan javni prevoz – problemi su s kojima su 3. decembar, svoj međunarodni dan, dočekale osobe sa invaliditetom u Beogradu. Pedesetak članova njihovih udruženja okupilo se juče na Trgu Nikole Pašića, da obeleži taj datum, ali i da predstavnicima gradskog Sekretarijata za socijalnu zaštitu na sastanku u Starom dvoru uruče spisak zahteva.
– Prva nacionalna strategija za osobe sa invaliditetom sačinjena je 2005. godine. Da bi zaživela, neophodna je razrada „na lokalu”. U većini beogradskih opština to je učinjeno, ali ne i na nivou glavnog grada. Bez sopstvene strategije, nijedan grad ne može za osobe sa invaliditetom dobiti novac iz pretpristupnih fondova Evropske unije, što znači da zavisi od svog budžeta, u kome nikada nema dovoljno para – kaže Dilbera Sarajlić, iz Udruženja osoba sa cerebralnom paralizom.
Gradska strategija postoji, kaže Nenad Matić, sekretar za socijalnu zaštitu. On, međutim, nije direktno odgovorio na pitanje da li je ona usklađena sa nacionalnom strategijom, već je rekao da će grad u januaru, zajedno sa predstavnicima udruženja, početi da menja pravna akta kojima će se omogućiti da osobe sa invaliditetom prevaziđu svakodnevne probleme. Tako će gradska strategija biti usaglašena sa nacionalnom, a Matić se nada da će izmene početi i da se primenjuju do kraja 2014.
Jedna od dilema koje bi trebalo rešiti, strategijom ili nekim drugim aktom, jeste i to ko će plaćati lične asistente koji bi u školama trebalo da pomažu deci sa invaliditetom.
– Inkluzivno obrazovanje nikada nije zaista zaživelo. Ali, u principu, morali bi postojati pedagoški asistenti, koji podučavaju takvu decu, ali i lični asistenti, koji su im pri ruci oko fizioloških i ostalih ličnih potreba. Godinama nikako da se grad i opštine dogovore oko toga ko će plaćati lične asistente – objašnjava Sarajlićeva, dok Matić napominje da se zalaže za to da lične asistente plaćaju opštine.
——————————————————————————
Nedostupan javni prevoz
Osobe sa invaliditetom, ukoliko dobiju posao, teško stižu do radnog mesta. Jer, u Beogradu nema dovoljno niskopodnih vozila javnog prevoza u koja mogu da uđu osobe sa invaliditetom, kao ni specijalnih kombija koji služe za njihov prevoz. Matić ističe da je na predlog Sekretarijata GSP otpočeo proceduru za nabavku novih deset kombija.
——————————————————————————————-
Ključevi za raspodelu sredstava
Udruženja osoba sa invaliditetom negoduju i zbog toga što se, kako kažu, po političkoj odluci, na konkursima, osim njih, za sredstva bore i asocijacije penzionera.
– Te dve kategorije se ne mogu poistovetiti, ni zbog nas, ni zbog njih. Tim spajanjem se već u početku smanjuje novac koji je obema vrstama udruženja na raspolaganju. Još je gore što nema pravilnika koji bi definisao kriterijume za dodelu novca. Nikada se ni ne objavi koliko je ko dobio sredstava. Sve to ostavlja previše prostora za malverzacije i političke odluke o tome ko će primiti novac – ocenjuje Dušan Trojanović, iz Udruženja distrofičara Beograda.
Nenad Matić tvrdi da Sekretarijat za socijalnu zaštitu na čijem je čelu nema uticaja na konkursnu komisiju. On odbacuje i prigovor da ne postoji pravilnik o raspodeli sredstava koja se na konkursima Sekretarijata izdvajaju za finansiranje udruženja osoba sa invaliditetom.
– Pravilnik postoji. Ali, ne možemo na konkursu eliminisati neku grupaciju, poput penzionera ili Roma. Konkurs je oduvek važio za sve te kategorije – kaže Matić.
