Google Glass menja život kvadriplegičara

Mnogima se čini da su Google Glass (Google naočare) nepotreban, vrlo skup, staromodni pomoćni pametni telefon (smartphone). Za Aleksandru Blaszczuk Google Glass nisu ništa od toga.

Dvadesetšestogodisnjoj kvadriplegičarki, Blaszczuk je potrebna asistencija pri kupanju, hranjenju  i bezbroj drgih aktivnosti, ali novi uređaj joj omogućava da uradi stvari samostalno koje je mislila da više neće biti moguće.

Pre automobilske nesreće, koja se dogodila pre godinu i po dana, Blaszczuk je koristila svoj pametni telefon (smartphone)  kao dvadesetak najčešće korišćenih stvari. Fotografisala bi i momentalno bi fotorafije razdelila; koristila je aplikacije mapa da bi se kretala po Njujorku; brzo bi tražila stvari na Google-u (pretraživala Google) kako bi bila u stalnoj konverzaciji. Kada je postala paralizovana od grudi naniže, njen se život promenio.

“ Mnoge osobe sa invaliditetom nisu u mogućnosti da dele svoje priče. Nisam  mogla da fotografišem  – morala sam da zamolim nekoga da to učini za mene“, kaže Blaszczuk za ABC News. „Sa naočarima imam potpuni osećaj samoizražavanja – fotografišem i pravim video snimke.“

U mogućnosti je da pomeranjem glave unazad „probudi“ mali ekran naočara i onda ih jednostavno svojim glasom kontroliše. „O.K. naočare, slikajte“, može da kaže da bi napravila fototrafiju i onda može da je podeli preko svog Google Plus profila – sve uz pomoć glasovnih komadi. Pored pravljenja fotografija i snimanja videa, Blaszczuk koristi naočare u paru sa telefonom za internet konekciju da bi obavila telefonske razgovore, dobila uputstva, pretražila Google.

„Ranije sam koristila Bluetooth podešavanje – kao Bluetooth podešavanje devedesetih, ali sam morala da imam asistenta da bi ga podesio. Ralika (sa naočarima) je značajna  zato što ih uvek možeš imati uključene“, kaže Blaszczuk, koja trenutno studira prava na Univerzitetu Columbia.

I pored toga što može da koristi svoj iPad i iPhone glasovnom kontrolom software-a i sa Siri, ona takođe objašnjava kako je korisno to što može da traži svojim glasom i vidi rezultate ispred svog desnog oka. „Moji prijatelji uvek traže (stvari) mobilnim telefonima, ja to mogu da učinim vrlo brzo“, kaže. Sa Glass (naočarima) možete pretražiti  Google-u jednostavno govoreći “ O.K. Glass, kakvo će vreme biti sutra ? “

Ona je, mada, veoma svesna jednog od glavnih nedostataka naočara. „Ja ih trenutno nemam (na sebi) jer je baterija istrošena „, objasnila je. Ranije izdanje Explorer Glass (naočara) je imalo baterije koje su trajale samo četiri sata. „To je jedan od glavnih ograničenja, jer ih ne mogu sama uključiti.“

Ipak, svi ovi mali zadaci je čine da se oseća nezavisnom i više sposobnom bez oslanjanja na staratelja. Od kako je dobila naočare, pre tri nedelje, Blaszczuk je išla na kampovanje sa svojim prijateljima, prvi izlet od njenog udesa na kom je bila bez svog asistenta.

Google je dokumentovao izlet na video snimku da bi pokazao kakav su uticaj naočare imale. Blaszczuk je platila  svoje zatamljene naočare 1.500 dolara, isto kao i druge iz ranijeg Explorer-a.

“ Istraživati“  je tačno opisan osećaj koje joj naočare omogućavaju da ima.

„Explorer se piše sa velikim početnim slovom e, ali u realnosti, u fizičkom smislu  čini da nasumice pretražujem, zaista istražujem“, kaže Blaszczuk. „Išla sam na turu Green Point, bilo je zabavno iskustvo. Doslovno, mnogo istražujem.“