Pet tajni mama koje imaju decu sa posebnim potrebama, koje vam one neće reći

Jedna mama deteta sa posebnim potrebama otkrila je nekoliko stvari o kojima inače ne razgovara i za koje ostale mame ne znaju, a trebale bi. Evo pet takvih stvari, iz kojih ćete mnogo naučiti. Suzan Periman na svom blogu specialneedsmom.typepad.com deli male priče iz svog života i deli svoja iskustva majke deteta sa posebnim potrebama. Ovaj put je ukazala na šest stvari o kojima inače ne priča, ali koje je odvajaju od ostalih mama:

1. Majke dece sa posebnim potrebama su usamljene „Žudim da imam više vremena za prijatelje i porodicu,“ kaže ona. „Svi misle da sam super mama, da sve postižem i da imam dovoljno pomoći. Ali ja sam usamljena. Ne stižem da proširim svoju majčinsku ljubav na drugo dete i muža, koje svaki dan ostavljem da čekaju na moji pažnju.“ „Teško je izboriti se. Nedostaju mi dani kada sam bila na igralištu sa drugim mama, kada je svako mogao da mi dođe kad želi u kuću, svraćanje kod prijateljice i ispijanje kafe na kuhinjskom stolu, dok se deca igraju u blizini.“

2. Majke dece sa posebnim potrebama moraju više da se trude da sačuvaju brak „Uspeh našeg braka utiče na zdravlje naše dece. Moj muž i ja nismo proveli noć odvojeno od dece proteklih šest godina. Svakih nekoliko meseci izađemo na večeru na dva sata,“ kaže ona. „Naš brak je prioritet pa krademo momente kad možemo.“

3. Majke dece sa posebnim potrebama je teško uvrediti „Bez obzira na naš društveni status, mi smo ranjivi i život se „kači“ sa nama na dnevnoj bazi. Tako da možete da me pitate šta želite i to je u redu. Posebno me dirne kada je nekome dovoljno stalo da me pita kako je moje dete, ili kako da uključi moje dete u društveno okupljenje, ručak ili događaj, i ja sam srećna da sarađujem u svemu što će funkcionisati za sve nas.“

4. Mame dece sa posebnim potrebama umeju vešto da pretvore dodir u govor tela To je prvi jezik koji naučimo, i ponekad je to jezik koji naša deca najbolje znaju. Ovaj terapeutski prirodaj jezik može da opusti, preusmeri i izleči. To bi trebao da bude prvi jezik koji se „priča“ u svakoj kući.

5. Mame dece sa posebnim potrebama umeju da uživaju u dečijem poklonu kada kažu „Volim te“ „Dugo vremena nisam znala da li će moja ćerka Zoe ikad govoriti reči. Kada je bila novorođenče, njen uzdah zadovoljstva kada je držim uz moje grudi mi je govorio koliko me voli“, kaže Suzan. „Kada je bila beba, znala sam to po smirenosti koju osetim kada je uzmem u ruke. Prvi put kada je Zoe otkrila reči, već je bila mala devojčica i svaki put kada bi ih izgovorila, plakala sam. Danas ima deset godina, i reči su joj nežnije i mudrije. Nagnem se ka njoj uveče kada je vreme za spavanje, i dok pruža ruku ka meni, mazeći me po obrazu, šapuće…“Volim te mama, jer se tako dobro brineš o meni“.