Slepima nedostaju semafori, staze, posao…

Gradska organizacija slepih i slabovidih je neprofitabilna organizacija koja postoji od 1950. godine, i trenutno ima 764 člana. Predsednica ove organizacije Neza Đurkić kaže da je oko 500 članova sa teritorije Novog Sada, a ostali članovi su iz osam okolnih opština. Ona dodaje i da oko 30 odsto članova ima do 40 godina, a ostali su stariji. Najbrojniji su penzioneri, jer oni zbog oštećenog vida odu ranije u invalidsku penziju, mada mnogi od njih odrade i pun radni vek.

– Svima je poznato koliko je teška današnja situacija oko zapošljavanja, i mada postoji zakon o rehabilitaciji i zapošljavanju invalida, on se nažalost ne primenjuje. Po tom zakonu, ustanove i preduzeća sa više 50 zaposlenih su u obavezi da zaposle i jednog invalida, ali mi nikada ne dobijemo infirmaciju koja su preduzeća ispunila tu obavezu i gde odlazi novac od kazni koju ona plaćaju ukoliko ga ne primenjuju. I pored tog zakona, zaposliti slepog čoveka danas je izuzetno teško, jer i zdravi ljudi ostaju bez posla – objašnjava predsednica.
Prema njenim rečima, Gradska organizacija slepih i slabovidih trenutno ima dvadeset četvoro nezaposlenih sa visokom, srednjom i sa nižom školskom spremom. Konkurisali su  preko Naciomalne službe za zapošljavanje za javne radove, i tako zaposlili petoro  članova i to dva psihologa, dvoje telefonista i jednog fizioterapeuta.
Članica Gradske organizacije slepih i slabovidih Suzana Ristić, koja je diplomirani psiholog, kaže da nije lako doći do posla.
– Dosta se govori ovih meseci o radnim angažmanima osoba sa invaliditetom, u koju kategoriju spadaju i ljudi poput mene, a postoje čak i neke podsticajne mere za takvo zapošljavanje. Mnogi misle da osobe sa invaliditetom moraju raditi isključivo u ustanovama koje su za osobe zaostale u razvoju, ali to je jedna velika zabluda. Mislim da sam kao psiholog spremna da radim u bilo kojoj srednjoj školi, jer, ako sam kao slepa uspela u prvom delu života, uspeću i u drugom. Daću primer mladima kako se to radi. Jeste da hodam sa belim sa štapom, ali  uopšte se ne osećam kao osoba sa invaliditetom. Jer slepe osobe su jako uporne i imaju želju da žive normalno, a  to im ujedno daje više snage za tešku svakodnevnicu – poručuje Suzana.

Predsednica Neza Đurkić kaže da pomažu članovima što više, ali da je uvek problem novac. Prema njenim rečima, organizacija sada ima dva zaposlena, finansira se iz budžeta, a pošto je tek pre dve nedelje potpisan ugovor o finansiranju, nadaju se da će uskoro dobiti sredstva za ovu godinu. Kako kaže, u  prvih šest meseci finansirali su ih Opština Titel sa 30 hiljada dinara, Opština Sremski Karlovci 55 hiljada dinara i Beočin sa pet hiljada dinara. Međutim, zapošljavanje, kao i finansiranje, je samo jedan od problema, jer ljudi oštećenog vida imaju dosta problema i oko najobičnijeg kretanja kroz grad.
– Gradovi poput Kikinde, Zrenjanina, Subotice ili Požarevca su rešili ovaj problem za svoje slepe sugrađane, ali Novi Sad nije. U gradu je ranije bilo zvučnih semafora na osam raskrsnica, ali su uređaji pokvareni još pre deset godina i nikada nisu popravljeni. Dobili smo obećanje od Grada da će se od septembra ove godine poraditi na tom pitanju, kao i na drugim problemima. Tu mislim, pre svega, na izgradnju odgovarajućih staza i trotoara za nas slepe. Zbog nedostatka takvih staza, mi ne možemo ući čak ni u one zgrade i institucije koje su drugim invalidima pristupačne – zaključuje Neza Đurkić.