Nije problem novac, već pogrešno usmeravanje

Velika većina udruženja koja se bave poboljšanjem kvaliteta života osoba sa invaliditetom slaže se da je Grad Novi Sad u poslednjih nekoliko godina učinio velike pomake na ovom polju. Međutim, ostaje činjenica da vojvođanska prestonica i danas ima svega dve osnovne škole koje poseduju propisno i adekvatno izvedene prilaze za osobe sa posebnim potrebama, pa praktično, osim škole “Milan Petrović” i novoizgrađenog školskog objekta u Veterniku, u svim drugim školama za osnovno i srednje obrazovanje to nije slučaj. Isto tako, specijalni prilazi izgrađeni su isključivo u užem centru grada, dok svaki zalazak u gradsku periferiju i njegove nešto udaljenije delove pokazuje takođe da ovakvi prilazi ne postoje, što direktno narušava kvalitet života osoba sa invaliditetom. U udruženjima smatraju da problem nije u tome što Grad ne izdvaja dovoljno novca za ovakve potrebe. Kako ocenjuju, količina sredstava namenjenih u ove svrhe svakako nije mala i zanemarljiva, pa udruženja mahom problem vide u tome što pomenuta sredstva uglavnom odlaze u institucionalnu raspodelu, ali ne i direktno u zajednicu, čime se ne prepoznaju direktne oblasti u koje je potrebno ulagati.

Predsednica Centra “Živeti uspravno”, Milica Ružičić – Novković, kaže u razgovoru za Novine novosadske da je najkritičniji segment i dalje, ne samo u Novom Sadu, nego i na republičkom nivou, radna socijalizacija osoba sa invaliditetom i njihovo zapošljavanje u javnom sektoru. Ona objašnjava da se u društvu mora razviti percepcija osoba sa invaliditetom kao ravnopravnog resursa pri zapošljavanju, jer to je oblast u kojoj se najmanje odmaklo u poboljšavanju prava i kvaliteta života osoba sa invaliditetom i posebnim potrebama. – Grad Novi Sad odvaja prilična sredstva za projekte i pomoć osobama sa invaliditetom, tako da u tom smislu materijalna sredstva sama po sebi nisu problem, ali je problem to što se sredstva ne usmeravaju za usluge u zajednicama. S druge strane, u poslednjih nekoliko godina, Grad je finansirao veliki broj projekata kroz konkurse za usluge socijalne zaštite. Podsetimo se, između ostalih projekata, Grad je finansirao i formiranje Info centra koji je na raspolaganju osobama sa invaliditetom, te su u tom segmentu učinjeni prilični pomaci. Ali, ipak, ono što ostaje kao problem jeste činjenica da se nedovoljno čini da se osobe sa invaliditetom percipiraju i same kao resurs u segmentu njihovog zapošljavanja – objašnjava Milica Ružičić – Novković. Ona napominje da, prema popisu, odnosno statistici Ujedinjenih nacija, trenutnu svetsku populaciju čini čak 15 do 20 odsto osoba sa invaliditetom. – Kod nas i dalje postoji veliki problem pri zapošljavanju osoba sa invaliditetom, a to nije toliko problem samog Grada Novog Sada, nego se na republičkom nivou mora pronaći rešenje. Tako je u javnom sektoru taj procenat zapošljavanja jako nizak, a zbog opšte zabrane zapošljavanja, koja je na snazi u javnom sektoru, ustanove su trenutno primorane da plaćaju takozvane penale. Na ovome se mora najviše raditi i takva situcija se mora menjati – kaže predsednica Centra “Živeti uspravno”. Prema njenim rečima, dosta toga očekuje i od Nacrta strategije pristupačnosti Novog Sada, koji je u izradi.

– Kada govorimo o pristupačnosti, mora se učiniti sve kako bi osoba sa invaliditetom mogla da živi, da tako kažemo, kao i svaka druga osoba. Treba reći da je u užem i širem centru, te na keju, kao i, recimo, na potezu kod Novosadskog sajma, lepo sređen prilaz za osobe sa invaliditetom, ali ako zađemo malo na periferiju ili dalje od centra grada, videćemo da situacija nije takva, nažalost. Ono što je dobro je što je od prošle godine uvedeno korištenje niskopodnih autobusa, a prema strategiji ubuduće će se kupovati samo autobusi koji su niskopodnog tipa, što je takođe značajna stvar. Problem postoji i kod prilaza školama i nekim drugim objektima. I u tom smislu, kada sam govorila o usmeravanju novca, mislila sam da se novac uglavnom usmerava institucionalizovano, što čini da nije pristupačan zajednici i time imamo problem da se ne prepoznaje u koje oblasti treba da se usmerava novac. Takođe, u samim ustanovama koje se bave osobama sa invaliditetom često upravljačke funkcije ne vrše takve osobe, što je jedan od osnovnih preduslova za poboljšavanje i razumevanje njihovog života i teškoća sa kojima se susreću – zaključuje Ružičić – Novković.

Istražujući ovu temu, međutim, uvideli smo da se teškoće s kojima se susreću osobe sa invaliditetom i posebnim potrebama ovde ne zaustavljaju, te tako donedavno na celoj teritoriji Grada Novog Sada nije postojao nijedan automobil namenjen za upotrebu pri polaganju vozačkog ispita osobama u invalidskim licima. Zbog ove situacije, osobe sa invaliditetom pri polaganju vozačkog ispita imale su gotovo duple troškove, jer, pored troškova koji su obavezni za sve građane pri uplati polaganja same vožnje, teorijskih testova i vozačke obuke, invalidna lica su bila primorana da dodatno iznajmljuju i automobil prilagođen njihovim potrebama. Jedna auto-škola se u međuvremenu odlučila za nabavku jednog ovakvog automobila, ali je, prema rečima upućenih, problem pre svega u tome što država u novom Zakonu o saobraćaju nije predvidela posedovanje ovakvog automobila u pogonu auto-škola. – To jeste jedna neprijatna situcija, a radi se prosto o tome da Zakon nije predvideo posedovanje takvog automobila kod auto-škola. Naravno, tržište je beskrupolozno, pa niko, pošto ni ne mora, nije držao takav automobil u svom pogonu, a praktično one osobe sa invaliditetom koje su želele da polažu imale su veće troškove od drugih građana zbog iznajmljivanja automobila, što je bila, de fakto, diskriminacija. Sada jedna škola poseduje takav automobil, što pomaže, jer nije mnogo osoba sa invaliditetom zainteresovano za polaganje, pa im je taj auto na raspolaganju – objašnjava jedan od novodskih instruktora vožnje.