Težak put do posla

Procenjuje se da 7,5 miliona mladih između 15 i 24 godine širom Evrope nije zaposleno, ne studiraju i nisu na obuci. Oni čine 12,9% celokupne evropske omladine. Nezaposlenost mladih je u proseku duplo veća od ostalog radnog stanovništva u Evropi. U Italiji se ovaj broj podigao na 35%, dok u Španiji i Grčkoj dostiže čak 50%. Na drugoj strani, mladi sa hroničnim zdravstvenim problemima ili invaliditetom ne samo da ne mogu da nađu posao, nego nisu ni tema za nacionalne politike zapošljavanja.

Veća podrška pozitivnom pristupu

Evropska agencija za uslove rada, života i industrijske odnose Eurofond (Eurofound) u izveštaju o aktivnoj inkluziji u EU ističe da postoje primeri dobre prakse širom Unije, ali da je potrebna veća podrška kreatora državne politike da bi se pozitivan pristup primenjivao svuda. U člancima koji prednjače u programima podrške ovoj grupi mladih, primetno je da se time sve više bave lokalne zajednice, a ne nacionalne institucije.

Studija „Aktivna inkluzija mladih ljudi sa invaliditetom ili zdravsvenim problemima“ istraživala je položaj mladih ljudi sa zdravstvenim problemima ili invaliditetom u jedanaest zemalja (Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Holandija, Poljska, Portugalija, Slovačka, Španija, Velika Britanija), kao i na nivou Evropske unije. Naglasak u ovom istraživanju bio je na primeni inkluzivnih politika na nacionalnom nivou. Aktivna inkluzija bi trebalo da obuhvati tri stuba – adekvantni prihodi, pristup tržištu rada i pristup kvalitetnim socijalnim i zdravstvenim uslugama. Takođe, analizirane su 44 studije slučaja kako bi se uočile dobre prakse koje se mogu primeniti širom Unije.

U studiji se navodi da bi probleme ovih mladih ljudi trebalo rešavati posredstvom uobičajenih ustanova, a ne preko specijalizovanih. Autori, takođe, smatraju da je deo rešenja njhovih problema u podsticanju poslodavaca da ih zaposli ili određivanju kvota za zapošljavanje. Iako takve kvote često postoje, mladi ljudi nisu dovoljno obuhvaćeni. Uz to, evidentno je da zbog ekonomske krize nema dovoljno novca za usluge koje se odnose na mlade sa invaliditetom i zdravstvenim problemima. U nekim zemljama se vide primeri dobre prakse, kao što su objedinjeni procesi razvijanja veština, prakse i pronalaženja radnog mesta, kao i brzo nalaženja posla nakon prakse kako stečene veštine ne bi zastarele. Predlaže se i da poslodavcima treba pomoći prilikom zapošljavanja i obuke zaposlenih sa invaliditetom.

Neadekvantni podaci

Ovo istraživanje navodi 144 zakonskih akta i 117 programa koji se primenjuju u zemljama članicama, a koji se odnose na više od jednog stuba inkluzije. Većina ovih inicijativa je samo delimično inspirisana idejom inkluzije, iako je krajnji rezultat potpuno u skladu sa tom politikom.

Evropska strategija o invaliditetu

Zvanični podaci pokazuju da 80 miliona građana u Evropskoj uniji ili jedan od šest imaju neku vrstu invaliditeta. Očekuje se da će ovaj broj rasti u skladu sa očekivanjima da će se povećati udeo starijih ljudi u ukupnoj populaciji.

Pre dve godine EU je usvojila Evropsku strategiju o invaliditetu koja predviđa aktivnosti koje će Komisija preduzeti do 2020. Pristupačnost proizvoda i usluga je jedan od osam prioriteta Evropske strategije. Evropska komisija trenutno priprema Evropski akt o pristupačnosti koji će biti objavljen ove ili sledeće godine.

Prema izveštaju o zapošjavanju osoba sa invaliditetom za 2011, koji je urađen u okviru projekta Centra za orjentaciju društva i Beogradskog centra za ljudska prava, uz finansijsku podršku EU, procena Svetske banke je da u Srbiji živi 700.000 osoba sa invaliditetom, od čega oko 80% nije zaposleno, a samo 1% ima fakultetsku diplomu. Više od 70% živi na granici siromaštva, a 13% se izdržava od svog rada. Takođe, vidi se velika razlika u stepenu primene mera između država članica.

Neke zemlje, poput Francuske, Danske i Nemačke, imaju veći broj politika, mera i usluga za mlade sa invaliditetom. U skandinavskim zemljama, Irskoj i Velikoj Britaniji, sve više se radi na lokalnom nivou, u lokalnim zajednicama, što je trend i u novijim zemljama čklanicama.

Procenat zaposlenih među osobama sa invaliditetom je 44% a samo 19% kod osoba sa teškim invaliditetom. Prema podacima Eurofonda, prosečna stopa nezaposlenosti mladih sa invaliditetom ili hroničnom bolešću od 16 do 29 godina u EU je 16,2%. Velika je razlika u broju evidentiranih mladih ljudi sa invaliditetom, a problem je neredovno prikupljanje i objavljivanje podataka. Na primer, mladih sa zdravstvenim problemima ili invaliditetom koji imaju od 16 do 24 godine u Mađarskoj ima 1,3%, a u Finskoj i Velikoj Britaniji 15,8%. U grupi od 25 do 29 godina najmanji procenat je takođe u Mađarskoj – 2,3%, a najveći u Finskoj – 19,6%. U izveštaju se ističe da ovi procenti ne znače da svi ovi ljudi primaju pomoć, već se možda trenutno školuju ili nisu aktivni.

Evropljani spremni da ulože u podršku

Većina Evropljana smatra da bi trebalo trošiti više novca na uklanjanje fizičkih prepreka koje otežavaju život starijima i ljudima sa invaliditetom pokazalo je specijalno istraživanje Evropske komisije – Eurobarometar. Građani EU saglasni su da bi zajednička rešenja na nivou EU olakšala svakodnevni život ljudi sa invaliditetom i omogućila im da putuju ili rade u nekoj drugoj članici. U EU 80 miliona ljudi ima neku vrstu invaliditeta, a očekuje se da će ovaj broj rasti, budući da će se povećati udeo starijih u ukupnoj populaciji.

Istraživanje Eurobarometar je rađeno telefonskim putem, od 15. do 17. marta 2012, na uzorku od 25.516 građana starijih od 15 godina. Gotovo trećina ispitanika navela je da oni ili neko od njihovih najbližih ima hroničnu bolest koja traje najmanje šest meseci. U nekim zemljama je taj procenat viši od proseka – Poljska 44%, Mađarska 41% i Malta 38%.

Trećina ispitanika navela je da su oni ili neko u domaćnstvu ograničeni u obavljanju svakodnevnih aktivnosti zbog zdravstvenih problema koji traju barem pola godine. Oko 12% ocenilo je da su ta ograničenja ozbiljna. Kretanje je najveći problem za ispitanike koji su naveli da imaju zdravstvenih problema, pokazalo je istraživanje. Skoro dva od pet ispitanika navelo je da su imali teškoća u prelasku ulice sa semaforom. Isti broj se požalio na teškoće prilikom ulaska u zgradu ili neku javnu instituciju, a više od trećine je reklo da je imalo poteškoća prilikom ulaska u taksi, autobus, voz ili avion.

Četvrtina ispitanika koji su predhodno naveli da imaju zdravstvenih problema ili imaju nekoga u porodici sa istim problemima, rekli su da su imali problema sa korišćenjem telefona ili prilikom onlajn kupovine. Manje od jednog ispitanika od pet imalo je preblema prilikom glasanja na izborima.

Samo jedan od pet građana koji imaju hroničnu bolest ili neke druge zdravstvene probleme prijavio je da je imao problema u korišćenju sajtova državnih institucija, a nešto manje (17%) je prijavilo teškoće u korišćenju komercijalnih sajtova.

Gotovo svi ispitanici (97%) slažu se da bi ljudi sa invaliditetom trebalo u potpunosti da učesvuju u društvu kao i ljudi koji nemaju invaliditet i da mogu da dolaze u školu, da dobiju posao ili da odu u pradavnicu.