Rađanje

 Kako ću proći kroz porođaj sa mojim invaliditetom?

Prirodno je da se osećaš anksiozno u vezi rađanja – bez obzira da li imaš invaliditet ili ne. Žena može biti zabrinuta oko bola, potencijalnih komplikacija, ili jednostavno zbog činjenice da donosi ljudsko biće na svet! Međutim, zapamti, žene prolaze porođaj od početka vremena. To je prirodan proces, pa veruj u svoju sposobnost da se možeš nositi sa tim. Iako je proces porođaja isti za žene s invaliditetom kao i za žene koje ga nemaju, možda ćeš morati da uzmeš par stvari u obzir zbog tvog invaliditeta.

Porađanje je teško za svaku ženu i može ti pomoći ako imaš svog partnera, prijatelja/prijateljicu ili člana porodice kraj sebe, jer ti oni mogu dati sigurnost tokom tog procesa. Ako imaš oštećenje sluha ili poteškoća u komuniciranju ova osoba takođe može biti kanal komunikacije između doktora/doktorice i tebe koja će se pobrinuti da razumete jedno drugo. Zdravstveni radnici možda ne znaju znakovni jezik što može otežati komunikaciju sa ženom oštećenog sluha. Ponekad, žene sa povredom kičme nisu obaveštene o mogućnosti pojave disrefleksije tokom porođaja, što može biti fatalno ako se ne prati.

Ako se brineš da će tvoj invaliditet uticati na proces rađanja, informiši se o tome kako možeš učiniti taj proces što je moguće više prijatan. Pričaj sa osobom koja će te porađati, objasni sve potrebe ili brige koje imaš. To će mu/joj omogućiti da ti pomogne prilikom porođaja na najbolji mogući način.

Kako ću znati kada počinje porođaj?

Porođaj obično počinje posle 8. meseca trudnoće. Tokom ovog perioda beba će se spustiti niže u tvom stomaku i možda će ti biti lakše da dišeš. Tokom poslednjih par nedelja trudnoće možeš osetiti da ti se materica steže par puta na dan ili možda samo par puta nedeljno. Taj osećaj je samo vežba kontakcija, ne pravi porođaj. Može biti čudno i trajati par minuta, ali obično ne boli i nema ponavljajuće šeme. Ako imaš oduzetost donjih ekstremiteta i nemaš osećaj u predelu stomaka, verovatno ćeš ipak moći da prepoznaš kada beba bude spremna da izađe napolje. Oduzetost može sprečiti da osećaš bol, ali tvoja materica će imati drugačiji osećaj, dajući ti do znanja da si u finalnoj stazi trudnoće.

Postoje tri glavna znaka koje ti telo može dati kada krene porođaj (možda se i ne dese uopšte i mogu da se dese bilo kojim redom) – providna ili ružičasta sluz iz vagine, voda koja izlazi iz vagine kada vodenjak pukne; kontrakcije i početak bola u stomaku. Tokom kontrakcije materica se steže i postaje tvrda, a onda se opušta i postaje mekana. Na početku, kontrakcije mogu nastupati sa razmakom od 10, 20minuta ili više. Kada kontrakcije postanu regularne (vreme između svake je približno isto) pravi porođaj počinje. Kontrakcije su obično bolne, ali ako nemaš osećaj u stomaku obično možeš videti ili osetiti promene jer stomak postaje veoma tvrd tokom kontrakcije, a zatim ponovo mekan. Ako imaš prilično visoku povredu kičme, možeš dobiti iznenadno i opasno povećanje krvnog pritiska sa jakim glavoboljama i teškim znojenjem tokom porođaja.

Ako iskusiš bilo koji ili sve od ovih simptoma, kontaktiraj svog/svoju doktora/doktoricu ili babicu odmah – tvoja beba je na putu.

S obzirom na moj invaliditet, hoću li morati da se porodim operacijom?

Žene s invaliditetom kao i žene bez invaliditeta mogu poroditi svoju bebu putem operacije. Ali nije ispravno pretpostavljati da će trudnica s invaliditetom biti u mogućnosti da se porodi samo putem operacije. Invaliditet ne znači da je tvoja materica oštećena. Čak i ako imaš oduzetost donjih ekstremiteta postoji šansa da će tvoja materica moći da se kontrahuje i izgura bebu napolje.

Međutim, postoje slučajevi kada tvoj invaliditet znači da vaginalni porođaj može biti malo teži. Ako imaš cerebralnu paralizu, reumatski artritis ili ozbiljne grčeve u mišićima – stanja koja te sprečavaju da raširiš svoje noge – onda će ti možda trebati nečija pomoć da ti drži noge razdvojene dva do tri sata, ili da se porodiš putem operacije. Slično, ako si žena malog rasta, tvoje karlične kosti možda nisu dovoljno široke da bi beba mogla da izađe sigurno bez operacije. Žene sa visokom povredom kičme su u riziku da dobiju disrefleksiju (smrtonosno i iznenadno povišenje krvnog pritiska) zbog čega porođaj putem operacije može biti savetovan.

Konsultuj se sa svojim zdravstvenim radnikom/zdravstvenom radnicom ili doktorom/doktorkom oko mogućih opcija porođaja i donesi odluku zasnovanu na tome šta je najbolje za tebe i tvoju bebu.

Od kada sam se porodila osećam se veoma tužno. Rečeno mi je da je to zbog mog invaliditeta – da li je to tačno?

Većina žena oseća čitav raspon jakih emocija nakon porođaja – većinu vremena, ova osećanja su potpuno bezopasna i uzrokovana ne samo promenom u njihovim životima, već i hormonalnim promenama u njihovim telima. Nova majka može biti tužna ili zabrinuta nekoliko dana, nedelja ili čak meseci i ostali ljudi oko tebe koji ne razumeju to mogu pripisati ova osećanja tvom invaliditetu – naročito ako ti je teško da se brineš o sebi ili bebi.

Ponekad, ove hormonalne i životne promene mogu rezultovati promenama raspoloženja i čak dovesti do nemirnosti, manjka sna, paranoje, konstantne tuge i suza ili promenama u ishrani. Nekim majkama je čak teško da osete ljubav prema svojoj bebi. Ovaj osećaj (tj nedostatak osećaja) može učiniti da se žena oseća ne samo nesrećno nego i ekstremno krivom. Intenzivan osećaj depresije nakon porođaja se zove post-porođajna depresija. Žene koje su iskusile ovakve osećaje pri prethodnom porođaju imaju veće šanse da se opet osećaju tako. Kao i sve druge žene koje prolaze kroz post-porođajnu depresiju, osećaćeš se bolje ako možeš da popričaš sa nekim oko toga kroz šta prolaziš. Razgovor sa doktorom/doktoricom ili savetnikom/savetnicom takođe može pomoći.

Svakoj ženi treba fizička nega, emocionalna podrška i ljubav nakon porođaja, bez obzira na to da li ima invaliditet ili ne i ne treba da se plašiš da zatražiš pomoć kada ti je potrebna.